Научно-васпитна екскурзија ученика 4. разреда богословије „Св. Петар Дабробосански“ у Јасеновцу

          По одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ, ученици четвртог разреда богословије Светог Петра Дабробосанског, уз пратњу ђакона Ранка Ковача, су 4.5.2019. отпутовали на научно-васпитну ексурзију у. Кренули су с намјером да обиђу највећа српска стратишта у Другом свијетском рату, Јасеновац и Стару Градину.

            У раним јутарњим часовима ученици су уз отпјеван тропар Васкрса кренули из Фоче ка Козарској Дубици. У Петропавловском храму у Дубици дочакали су их свештеници протојереј Слободан Малиновић и јереј Војо Доцић.  Надлежни свештеници су нашим ђацима изнијели кратак историјски преглед Козарске Дубице и страдања током Другог свијетског рата, историју храма који је подигнут давне 1895. године. При храму се налази православни вртић, Светосавски дом из 1907. Године (првобитно српска школа) и капела солунским добровољцима.

            У наставку наши ученици су посјетили епархију славонску и манастир Рођења Светог Јована претече у Јасеновцу. Након поклоњења светим моштима јасеновачких мученика дочекао их је преосвећени епископ Јован (Ћулибрк). Он их је упознао са животом и радом епархије славонске и недаћама које су је задесиле кроз њену историју, и открио да су на темиљима овог манастира Усташе подигле војну базу моторизоване јединице. Владика је истакао да истински начин сјећања на жртве може опстати само ако остане у Литургијском памћењу. Мати Серафима је ученике одвела до јединих преосталих зграда из периода Другог свјетског рата, помоћне зграде, апотеку, гдје су српски и јеврејски љекари лијечили Усташе. Истакла је да је један љекар, Недо Зец, исповиједио највећег усташког кољача Жилета, који му је саопштио све хладнокрвне начине убијања заробњеника. Захваљујући овом податку знамо доста о страдању из тог времена. У наставку посјетили су меморијални музеј у Јасеновцу, гдје је кустос Ђорђе Миховиловић упознао ученике о историји логора, о животу и страдању логораша. Јасеновац је обухватао мање логоре и стратишта дуж ријека Уне и Сава у пречнику 40км. Централни логор је био Логор III – Циглана, на чијој се територији налази споменик „Цвијет“. Јасеновац је био погодан за мјесто логора из више разлога:

  • Мочварно подручје из којег је тешко побјећи;
  • Постојећа инфраструктура (породице Бачић);
  • Пруга Загреб-Сисак-Београд, којом су допремали логораше;

Ослобођење логора је извршено 22.4.1945. од стране преосталих логораша који су се ослободили, пробили зид и угледали свијетлост слободе. Преживјело их је 90, а њих двоје је и данас живо. Овај датум се узима као дан сјећања на жртве холокауста.

            Велики број дјеце је спашен, око 12000 је спашено залагањем Диане Будисављевић. Она је уз помоћ Црвеног крста извршила попис дјеце Старе Градишке и Млаке. Њен подухват предстаља најобимнију и најзахтјевнију акцију спасавања изведену током Другог свијетског рата, а саму Диану сврстава међу највеће хуманисте свог времна.

            Из Јасеновца су се ученици упутили према манастиру Моштаница. Манастир је добио назив по моштима монаха који се подвизавао у каменој келији изнад манастира. Овај манастир по предању је основан 1111. године. Првобитно је манастир био саграђен у потпуности од дрвета и претрпио је једанаест рушења и обнављања. Црква се састоји из два дијела, лађе и припирате, који су одвојени зидом (припрата за оглашене, лађа за вјерне). Послије Другог свјетског рата манастир је био пуст, све до 1948. године када почиње обнова која траје до 1953. године. У овом манастиру се замонашио ђакон Авакум са 18. година, а са 19. мученички пострадао у Београду од стране Турака. Проглашен је за светитеља 1960. године. Манастир је женски, у њему се налазе три монахиње и јеромонах Мојсије, духовник.

            Пут је настављен ка Бања Луци гдје је ученике дочекао протојереј Драган Максимовић, старјешина храма Христа Спаситеља у Бањалуци. Ученици су били смјештени у Дјечији дом „Рада Врањешевић“. Сутрадан, на празник свештеномученика Платона Бањалучког наши ученици су присуствовали Светој Литургији у храму Свете Тројице у Бања Луци. Поклонили су се и цијеливали светитељеве мошти. У литургијској бесједи један од свештеника је истакао заслуге и страдање епископа Платона, његову пожртвованост за своју вјеру и паству. Након Свете Литургије надлежни свештеници су приредили свечани ручак за наше ђаке и захвалили се на дарованим поколонима. Послије пригодног ручка, ученици са професором ђаконом Ранком Ковачем су се упутили према Фочи.

            Овом приликом захваљујемо се свима који су помогли реализацију научно-васпитне екскурзије. Нарочито се захваљујемо Његовом Преосвештенству епископу бањалучком Господину Јефрему и епископу пакрачко-славонском Господину Јовану који нас је дочекао у манастиру Јасеновац, мати Серафими игуманији манастира Јасеновац, дубичким паросима Слободану Малиновићу и Воји Доцићу, оцу Драгану Максимовићу старјешини храма Христа Спаситеља у Бања Луци.