Свети Свештеномученици Дабро-босански

         Наша Света Српска Православна Црква дана 28. јуна /11. јула обиљежава успомену на Свете Свештеномученике Дабро-босанске и Милешевске. У вријеме страдања ових Светих Свештеномученика, територија митрополије Дабробосанске се простирала и на садашњу епархију Милешевску. Свети Архијерејски Сабор у мају 1992. године новоосновао је епархију Милешевску, издвојивши дјелове из митроолије Дабробосанске и епархије Рашко – призренске. Под управу нове епархије припали су градови Прибој, Пријепоље, Нова Варош, Сјеница и Пљевља са свим својим територијама. За првог епископа био је изабран Георгије Ђокић. Наша света богословска школа носи назив Светог Свештеномученика Петра Дабробосанског, а у храму у кругу богословије почивају мошти Светог Свештеномученика Момчила Челебићког. Службу Светим Свештеномученицима Дабро-босанским написао је блаженопочивши Митрополит Николај Мрђа, а мелографски запис, урадио је јереј Видак Вујадиновић, МА.

         Свети Петар Митрополит Дабробосански - Јован  Зимоњић је рођен 24. Јуна 1866. године у Грахову код Никшића, од оца свештеника и војводе Богдана Зимоњића и мајке Јање. Отац Богдан је био и учесник Невесињске буне 1875. године.  Основно образовање је стекао под старатељством свога оца који је као свештеник био веома образован за то вријеме. Године 1883. се уписује у Рељевску богословију и исту завршава 1887. Године, послије које наставаља своје богословско образовање у Черновицу (Аустроугарска, а  данашња Украјина). Дипломирао је 1892. Године као одличан студент, послије чега одлази једну годину на Бечки универзитет. Године 1893. Постаје приправник у Рељевској богословији, гдје остаје до 1901. године. Замонашио се у манастиру Житомислићи 1895. године, и убрзо бива рукоположен за јеромонаха од стране епископа Захумскохерцеговачког Серафима. Године 1898. постаје  Синђел, па затим и Протосинђел, рукоположен од стране епископа Николаја Мандића. Чин Архимандрита добио је 1903. године. Епископ Захумскохерцеговачки постаје 27. маја 1903. године, гдеје се показује као велики сљедбеник Господњи, подижући многе храмаве, рукополажужи свештенике и старајући се о пастви која је већ увелико било уморна носећи на себи велики терет тешких времена. Анексија Аустроугарске на Босну и Херцеговину , Балкански ратови, сарајевски атентат и Први Свјетски рат у многоме су нанијели штету Цркви, доводећи до страдања великог броје свештенства и вјерног народа, као и материјелне штете. Митрополит се и сам обраћао властима да уколико не престану да гоне народ да ће сам организовати устанак. Године 1920 бива премјештен на позицију Митрополита Дабробосанског са сједиштем у Сарајеву. Одмах почиње са обновом и изградњом епархије, стварањем добросусједских односа са другим вјерама. Приликом обнове митрополит Петар је успио да врати зграду богословије у Рељеву коју је касније претворио у монашку школу такође је оснива разна друштва која су социјално збрињавала сиромашне. Други свијетски рат затиче митрополита у Сарајеву. Поново почиње страдање Цркве, те га многи свјетују да напусти Сарајево док се ситуација не смири, али је он то одбио. У међувремену је страдао епископ Платон Бањалучки, што је додатно улило страх свештенству. Митрополит је остао категоричан да не треба напуштати епархију. Сарајевски жупник Божидар Брале шаље наредбу Петру да се мора укинути жирилично писмо. Митрополит то одбија, те бива ухапшен од усташких полицајаца који га одводе у затвор Беледија. Касније бива пребачен у Загреб па у Керестинец гдје бива стављен на мучење. Затим је пребачен у логор Госпић па логор Јадовно на Велебиту гдје се сматра да је убијен 05.08.1941. године. Свети Архијерејски Синод СПЦ је канонизовао митрополита за свештеномученика 1998. године. Име овог свештеномученика носи Српска Православна Богословија у Фочи као и храмови у Данићима код Гацка и у Војковићима у Источном Сарајеву.

Јереј Миладин Минић - Рођен је у Пјевљима 1913. године. Звршио је четири разреда гимназије и Сарајевску Богословију 1935. године. Рукоположен за свештеника и ђакона 1937. године у Сарајеву од митрополита Петра Зимонића. Постављен је за пароха Брезичанског а затим премјештен у Биљешево. У ноћи са 27. на 28. 1941. године у његов стан насилно  насилно учази бивши жупник из Бусоваче Еуген Гујић са још два муслимана те везаше свештеника, опљачкаше кућу и изведоше га испред куће. Ту су га мучили, боли бајонетима и накрају убили пуцњем из револвера. Тјело су одвукли иза Цркве и закопали камењем. Стан су минирали како би остали чланове побили али бомба није експлодирала. Ово је било прво страдање свештеника у Другом свијетском рату. 

Јереј Доброслав Блажевић - Родом из Високог, основну школу, гимназију и богословију завршава у Сарајеву 1938. године. Рукоположен за свештеника 1939. године. Био је постављен за пароха у Доњем Вуковску на Купресу.Усташе су га 1941. године ухватили на најсвирепији начин мучили подковавши га и везавши за запрежна кола. Убили су га на путу за Бугојно.

Протојереј Јован С. Зечевић - Рођен је 1895. године у Босанском Новом, завршио је гимназију и Богословију у Сарајеву. Рукоположен је за свештеника 1922. Године и постављен за пароха у Возући. Ухапшен је од усташких власти и затворен у Завидовићима, па затим пребачен у Копривницу гдје је по свједочењима очевидаца свирепо мучен, послије чега је одведен у непознатом правцу одакле више никада није враћен.

Протојереј Марко Поповић - Рођен је 1876. године на Купресу. Завршава богословију у рељеву и бива рукоположен 1901. године и постављен за пароха у Благају. Усташе су га ухапсиле 1941. године  и одвеле у Бугојно, гдје је провео неколико дана послије чега су га одвели према Горњем Вакуфу и тамо мученички убили, одсјекавчи му на крају главу која никада није пронађена.

Протојереј Милан Божић - Рођен је 1885. године у  Сарајеву, гдје завршава гимназију и богословију у Рељеву. Рукоположен је 1909. године од стране Митрополита Евгенија Летице, и постављен за пароха у Вишеграду. Послије неког времена бива постављен за катихету Жњнскњ гимназије у Сарајеву. Усташе су га ухапсиле 1941. године затворивши га у полицијски затвор у сарајеву, затим бива пребачен у Загреб, па у Госпоић. Усташе су га тамо послије мучења и принудног рада убили и бацили у Шаранову јаму на Велебиту.

Јереј Добрисав Соковић - Рођен је 1915. године у  Вишеграду. Завршио је гимназију и богословију у Сарајеву. Рукоположен је за свештеника у Сарајеву 1939. године, и пстављен за пароха у равањског у Травнику. Рат га затиче као пароха у срезу Пљеваљском. У Пљевљима је ухваћен на превару од тране устање Беге Нумана који га везује и шаље за Сарајево. У Сарајеву је убијен од стране усташке полиције.

Јереј Реља Спахић - Рођен је у Рогатици 1906 године. Завршио је гимназију и богословију у Сарајеву.  Рукоположен је у 1927 године у Сарајеву и постављен за пароха у Рогатици. Касније бива премјештен на парохију у Блажују. Ухапшњн је од стране усташа 1941 године и одведен у оближње насеље Бутмир гдје је стријељан заједно са неколико својих парохијана.

Протојереј Богдан Лалић - Рођен је 1889. године. у Сарајеву. Похађао је учитељску и трговачку  школу послије чега завршава призренску богословију 1912 године. Учествовао је у Балканском рату као добровољац. Рукоположен је 1914 године и постављен за пароха прво у Цикотама затим у Мокром, Палама и Модричи. Године 1919. постаје вјероучитељ у Сарајеву.  Усташе су га ухапсиле 1941 и одвеле у Госпићки логор гдје је убијен и бачен у Шаранову јаму.

Јереј Димитрије Рајановић - Рођен је 1909. године у Новој Вароши. Завршио је призренску богословију и рукоположен је 1932 у Сарајеву. Постављен је за пароха у Соколовићима а затим у Нишићима. Усташе су га убиле 1941. године у Илијашу.

Игуман Нестор Тркуља - Рођен је у Босанском Грахову. Послије основне школе завршава монашку школу у Раковици. Замонашен је и рукоположен 1924. године. Службовао је у Језеру (Јајце), Бусовачи и Биљешеву послије чега је био постављен за настојатеља манастира Милешеве и произведен за игунана 1935. Године. Игуман Нестор убијен је од стране комуниста 27. септембра 1941. године.

Архимандрит Серафим Џарић - Рођен је 1875. године у Пљевљима. Замонашен је и рукоположен у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Био је сабрат а затим и старијешина истоименог манастира. Убијен је од партизана 1941. године.

Протојереј Слободан Р. Шиљак - Рођен је 1881. године у близини Пљеваља. Рукоположен је за свештеника 1903 године и постављен за пароха Илинобрдског. Учествовао је у Балканским ратовима као војни свештеник. Био је заточеник логора „Болдогасон“ у Мађарској. Носилац је великог броја државних одликовања. Убили су га партизани 1943 године у Косаници.

Јереј Божидар З. Ћосовић - Рођен је 1900. године у Косаници код Пљеваља. Завршио је богословску школу у Призрену послије чега је рукоположен 1923 године и постављен за пароха у родном селу. Заробљен је и убијен од стране партизаја 1944 године.

Јереј Велимир Мијатовић - Рођен је 1901. године у Сокоцу. Завршио је сарајевску богословију, рукоположен је за свештеника 1923. године и постављен за парохију у Сокоцу а затим у Рогатици. 1941. године протјеран у Београд. Стријељан је од партизана у Ариљу 1945 године.

Јереј Будимир Соколовић - Рођен је 1910. године у Тегарама поред Сребренице. Завршио је богословију на Цетињу и рукоположен 1930. године. Постављен је за пароха у Добруну. Партизани су га стијељали у миљевини 1945. године.

Протојереј Михаило Јевђевић - Рођен је 1981 године у селу Жирча. Завршио је призренску богословију.Рукоположен је за свештеника 1913 године послије чега је постављен за пароха Голешког а затим и Прибојског. Стријељан је од стране партизана у Новом Пазару 1945 године.

Јереј Момчило Гругуревић - Рођен је 1906 године у Фочи. Завршио је сарајевску богословију послије које се рукополаже 1929 године и бива постављен у Кифином Селу код Невесиња. Послије те парохије прелази у Дбробосанску митрополију и постаје парох Челебићки. Комунисти га убијају послије рата 1945 године.

Јереј Божина Минић - Рођен је 1901 године у Колашину. Завршио је гимназију а затим и сарајевску богословију. Рукоположен 1927 године. На парохију Которачку (Сарајево) бива постављен 1939 године. Прогнан је у Србију и тамо у извјештају описује мученичка страдања својих парохијана. Партизани му одузимају сву документацију, спаљују је а њега стријељају 1945 године.

Јереј Ратомир Јанковић - Рођен је 1915 године у Пљевљима. Завршио је сарајевску богословију. Рукоположен је 1938 године и постављен је за пароха Стреченског у Пљевљима. Стијељали су га италијани 1941 године.

Јереј Андрија Шиљак - Рођен је 1898 године у Пљевљима. Завршио је призренску богословију и постављен је за пароха Бобовског у Пљевљима. Истицао се у раду Црвеног крста и за то је одликован сребреном и златном медаљом. Убијен је од стране италијана 1941 године на Сењаку

Протојереј Стеван Петровић - Рођен је 1894 године у Пљевљима. Завршио је призренску богословију. Рукоположен је 1922 године и поставио за пароха Бољанићког код Пљеваља. Погинуо је у колони избјеглица коју су бомбардовали амерички авиони 1944 године код Нове Вароши.