500 година Горажданске штампарије

         У порти Цркве Светог Георгија у Доњој Сопотници код Новог Горажда, дана 28. септембра 2019. године, са почетком у 20.00 часова,  одржана је  свечана академија поводом 500 година Горажданске штампарије, на којој је истакнут значај јубилеја који је обиљежио српску историју. Његово високопреосвештенство митрополит дабро-босански Хризостом истакао је у бесједи да овогодишње сабирање има вишеструко значење, те да Доња Сопотница и Ново Горажде заслужују посебно мјесто на културној мапи српског народа, а посебан статус у Републици Српској. Ово је наше духовно обнављање у вјери и добром примјеру честитих Љубавића. Ниједан други балкански, нити источноевропски народ није посегнуо за пресом, штампаријом, није се потрудио да је донесе свом народу - истакао је митрополит Хризостом. Српски режисер Емир Кустурица истакао је да се данас обиљежава нешто што је обиљежило српску историју, нешто што се зове тријумф хришћанске културе. Професор Филозофског факултета Источно Сарајево Биљана Самарџић рекла је да је пола миленијума прошло од кад су браћа Љубавићи изучили штампарску вјештину и под покровитељством свога родитеља у Венецији штампали Служабник 1519. године. Директор Секретаријата за вјере Драган Давидовић напоменуо је рекао је да је Влада Републике Српске усвојила пројекат прославе два јубилеја - 800 година аутокефалности Српске православне цркве и 500 година Горажданске штампарије. Начелник општине Ново Горажде Мила Петковић указала је да је штампање прве ћириличне књиге у другој штампарији на Балкану у то вријеме имало великог одјека да шири писменост.

У културном програму наступили су Српско просвјетно друштво "Слога" из Сарајева, Браћа Теофиловић, глумац Слободан Љубичић и новоосновани вокални ансамбл митрополије дабро-босанске "Исидор Бајић".

У Храму Светог Георгија у Доњој Сопотници 1519. године Божидар Горажданин је основао прву штампарију на овим просторима и другу на Балкану, одмах послије цетињске. У овој штампарији, коју је Горажданин пренио из Венеције у Сопотницу, штампане су ћириличне црквене књиге до 1523. године, кад је под најездом Турака пресељена у Трговиште у Румунију.

Испред наше богословске школе, академији су присуствовали јереј Љубомир Пријовић в. д. ректора богословије и професор Вјекослав Јовановић.