Недјеља 20. по Духовима

      У недјељу 20. по Духовима, у храму Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабро-босанског, служена је Света Литургија, коју је служио јереј Милош Јањић.  У оквиру практичне наставе из Омилитике,  ученик петог разреда Цвијан Симикић, након читања Светог Јеванђеља, произнио је бесједу. У олтару, за вријеме Литургије су били присутни ученици четвртог разреде у оквиру практичне наставе из Литургике.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре!

       Природа човјека налаже да тугујемо за нашим ближњима када њихова душа напусти свијет, и пресели се на неко друго место, нама непознато. Често због тога осуђујемо и хулимо на Господа, помишљајући да је Он творац смрти. Заборављамо да смо ми људи одговорни за постојање смрти у свијету, јер смо се одрекли Бога, да би постали богови. Међутим, имамо срећу да је наш Творац Човјекољубив и Милостив, те да нас никада не оставља у нашем страдању након прогнања из раја. Он шаље и свог Јединородног Сина, да живи, мисионари и страда са нама, проповједајући васкрсење људи након смрти, кроз коју ће и сам проћи.

Но, драги моји, Христос је своју проповјед дјелима потврђивао, а свједочанство смо чули управо данас. Као што се сажалио на мајку која је свог сина оплакивала, тако се и на нас свакодневно сажаљева. Као што је васкрсао њеног сина, тако ће и нас. Нама остајем да га славимо ријечима, као онда Јудеји:Бог походи народ свој.

Браћо богослови, ове ријечи треба да су нам стално на уму, јер пут који смо изабрали је трновит, али Бог нас никада неће оставити. То можемо спознати једино на Евхаристији, причешћујући се истинитим Тијелом и Крвљу Господњом. И стално љубимо једни друге, једнодушно исповједајући вјеру у Тројицу, у Оца, Сина и Светога Духа.

Имајмо, дакле драги моји, увијек у срцима и уму ријечи, да нас Бог увијек походи, и да ће тако бити и данас, и у све вијекове, амин!