МАТУРАНТИ ИЗ ФОЧЕ У САРАЈЕВУ
У четвртак, 26. маја текуће 2022 године, на позив Његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Господина Хризостома, ми матуранти нашег богословског училишта ''Светог Петра Дабробосанског'' у Фочи, на нашу велику радост, упутили смо се у сједиште Богом спасаване митрополије Дабро-босанске – у Сарајево. Из Фоче смо кренули у јутарњим сатима. Са нама су путовали Ректор наше Богословије протонамјесник Љубомир Пријовић и наш разредни старјешина професор Борислав Бјелогрлић. Након двосатног и више путовања од Фоче до Сарајева по поприлично лошем путу стигосмо у сунцем обасјано и топло Сарајево. Вријеме прекрасно.
Са великом радошћу и љубављу дочека нас у палати митрополије наш домаћин Високопреосвећени митрополит Господин Хризостома са својим сарадницима и ђаконима. Дочека нас, пожеље добродошлицу и домаћински почасти. У изузетно пријатном дружењу и разговору митрополита и матураната, како о нашим одлазећим данима, тако и о богословским данима нашег митрополита, истакнуто је колико је значајно било наше петогодишно заједничко живљење, учење и наши односи, који су де факто постали више од другарских, односно братски. Из тог разговора смо закључили да су проведени дани у богословији, вјероватно и најљепши дани наших живота, које ћемо памтити до краја живота. Уз много очинских савјета и поучних прича, било је и много занимљивих анегдота којима је митрополит добио пуну пажњу ректора, професора и нас матураната.
Након послужења у палати Митрополије домаћин Високопреосвећени Господин Митрополит повео нас је до Саборног храм Рођења Пресвете Богородице, у ком нас је дочекао старјешина храма јереј Немања Ђуреиновић, који нам је укратко изложио историјат ове свете цркве, те нас упознао са одређеним историјским ситуацијама и околностима кроз које је саборни храм од његове градње па све до данашњих дана прошао.
Послије обиласка овог велељепног и у сваком погледу јединственог храма, који је свакако један од симбола Сарајева, кренусмо у шетњу градом кроз Штросмајерову улици и Баш чаршију па све до старе Сарајевске цркве. Током шетње Високопреосвећени нам је скретао пажњу на све посебно лијепе објекте и њихове фасаде. Застадосмо испред римокатоличке катедрале Срца Исусова о којој је митрополит испричао најзначајније историјске моменте. Такође застадосмо и испред Гази Хусрев-бегове џамије, која је позната као Бегова џамија, као и поред сарајевске Сахат-куле, која се налази непосредно поред Бегове џамије. Овом градском – башчаршијском шетњом митрополит је успио да нам укратко приближи културу и дух старог Сарајева. Стигосмо у бисер града Сарајева и наше Цркве у цркву св. Арханђела Михаила и Гаврила, која је у народу позната као Стара православна црква или Стара црква на Башчаршији. Испред храма дочекали су нас старјешина храма протојереј Велимир Дивљановић и ђакон Вукота Вишњевац. По уласку у храм, поклоњењу истом и цјеливању руке Свете Текле, отпјевали смо тропаре Светих Арханђела и Свете Текле. Старјешина храма протојереј Велимир Дивљановић нам је изложио историјат храма, али и Срба у Сарајеву. Потом смо обишли простор око старе цркве који је уистину импресиван, те музеј Старе цркве, гдје смо још детаљније упознати са иторијом митрополије Дабро-босанском и Црквене општине Сарајево и околностима кроз које су пролазиле и муке и патње које су претрпјеле у временима Отоманског и Аустроугарског царства. Највећу нашу пажњу привукао је Антиминс Светог Свештеномученика Петра, митрополита дабробосанског, који је духовни и молитвени заштитник нашег Богословског училишта.
Пуни утисака од свега што смо видјели и чули, наш домаћин Високопреосвећени Господин Митрополит позвао нас је на ручак, односно, трпезу љубави, у правом смислу те ријечи, у трпезарији Црквене општине старе сарајевске Цркве. Након богатог ручка Високопреосвећени нам је понудио одлазак на Јахорину, а што смо са задовољством прихватили. Прво посјећујемо и обилазимо храм Светог Василија Великог на Јахорини, који је још у изградњи. Обилазећи ову прелијепу планину, гледајући очаравајуће пејзаже и кроз шетњу у којој су сви удахнули свјеж планински зрак, овај наш дан добија изузетно лијеп и неочекиван завршетак. Митрополит нас одводи у хотел „Термаг“ да нас још једном почасти са освјежавајућим пићем и колачима. Пуни утисака и доживљаја, захвали смо се нашем Митрополиту на овако пријатном и домаћинском дочеку и на цијелодневном дружењу и испратисмо га за Сарајево, а ми након још кратког задржавања кренусмо за Источно Сарајево па назад за нашу Фочу. Овај дан и све што смо у њему доживјели и видјели остаће за свагда у нашим сјећањима и неизбрисив из нашег памћења.
Ђорђе Вујичић
Преузето са: www.mitropolijadabrobosanska.org
