ДВОДНЕВНА ЕКСКУРЗИЈА УЧЕНИКА 5 И 4 РАЗРЕДА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ ПЕТРА ДАБРОБОСАНСКОГ ИЗ ФОЧЕ У ЈАСЕНОВАЦ И БАЊА ЛУКУ

Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Господина Г. Хризостома, а по одлуци Светог Архијерејског Синода да ученици Српских православних Богословија обилазе највећа српска стратишта ,13. маја 2024. годинe у 05:00 часова, на поклонички пут је кренуло 13 ученика Богословије Светог Петра Дабробосанског (7 ученика петог, а 6 ученика четвртог разреда) са пратиоцима, протојерејoм-ставрофором Љубомиром Пријовићем, ректором Богословије, јерејoм Ранком Ковачом, професором и г. Славишом Ивановићем, управником школе.

Пут је водио од Фоче, преко Сарајева, аутопутом до Зенице, а потом и аутопутом Добој – Бања Лука. У Лакташима је ученике сачекао професор г. Жељко Јандрић који се придружио путницима. Прва станица је била Козарска Дубица, а ученике и пратиоце дочекали су Архијерејски намјесник поуњски протојереј Слободан Малиновић и парох дубички јереј Војо Доцић. Свештеник Малиновић је ученике упознао са историјатом цркве у Козарској Дубици, a затим су обишли Спомен собу солунских добровољаца. За ученике је у црквеној сали организован ручак.

Након ручка наставило се до манастира Моштанице, гдје је ученике примио игуман Сергије са сестринством манастирa. Игуман је упознао ученике са историјом овог манастира и са свим недаћама које су пратиле живот манастира Моштаница.

Из манастира Моштанице пут је водио до мјеста Драксенић и цркве Светог апостола Марка. У цркви је ученике дочекао мјесни парох Саша Тошановић који је на један потресан начин бесједио о стравичном злочину који се десио на Мали Божић 1942. године када су усташе у цркви на звјерски и нечовјечан начин умориле 360 српских мјештана Драксенића и околих села. Цијели догађај је назван Крвава Литургија. У порти се налази неколико гробница са моштима убијених. Посебно су потресне масовне гробнице дјеце (гробница дјевојчица и гробница дјечака), а доминира гробница јединствена у свијету названа „Гробница крви и мозгова“, јер су у њој похрањени сaкупљени мозгови и крв убијених Срба.

Из Драксенића пут је даље водио ка највећем српском стратишту логору Јасеновац и Доња Градина. У манастиру Јасеновац ученике је дочекала игуманија манастира Јасеновац мати Серафима. Она је ученике упознала са кратком историјом манастира и страдањем српског народа у логору Јасеновац. Ученици су имали прилику да се поклоне моштима јасеновачких мученика. Потом је показала објекте које је славонска епархија откупила, попут српске школе која је радила прије Другог свјетског рата, а сада је претворена у истраживачко - историјску библиотеку; затим објеката у коме је била болница у којој су лијечили усташке бојовнике, а која је иако руинирана, данас потпуно аутентична из тог периода. После обиласка манастира ученици су посјетили и чувени јасеновачки споменик „Камени цвијет“ рад  архитекте Богдана Богдановића. Испод самог споменика ученици су читали одломке из књиге о исповјестима преживјелих логораша о звјерствима усташа у самом логору. Након споменика у Јасеновцу, обишли су Доњу Градину, гдје су ученици видјели мјесто са таблама на којима су исписани бројеви пострадалих у Јасеновцу, а затим казане у којим су усташе кувале затворенике и правили сапуне од њих.

У вечерњим часовима ученици су стигли у Бања Луку, гдје су смјештени у бањалучки хотел „Фортуна“.

Други дан путовања отпочео је обиласком храма Христа Спаситеља, гдје су ученици присуствовали јутарњем богослужењу. Након јутрења сабрат храма Христа Спаситеља протојереј Миодраг Копања упознао је ученике са историјом храма (оштећењем током нацистичког бомбардовања и његовим рушењем од стране безбожних комуниста). Нарочито је истакао тврдовратост истог режима да изда дозволу да се обнови храм. Тек је падом режима деведесетих година храм обновљен и данас је својеврстан украс града Бања Луке. Затим су ученици обишли и храм Свете Тројице, гдје су се поклонили моштима светог владике Платона којег су усташе убиле током Другог свјетског рата. Потом су ученици имали слободно вријеме да прошетају градом и обиђу још по неку градску знаменитост. У 14:00 часова наставио се пут до споменика у Дракулићу, гдје се налазе мошти 2300 звјерски убијених Срба. Највећи злочин у Дракулићу десио се у Основној школи која се налазила недалеко од споменика, у којој су усташе (нарочито се у томе истакао „фра сотона“ Мирослав Филиповић, фратар, који је сликовито повео дванаест усташа у ову школу (такође, исти Филиповић предводио је злочине у Драксенићу, а био је и на челу логора Јасеновац)) заклали и измасакрирали 52 српска дјетета.

Након споменика у Дракулићу ученици су посјетили цркву Светог Кнеза Лазара у бањалучком насељу Лазарево, гдје су ученике дочекали паротојереји Горан Сибинчић, лазаревачки и Горан Сукур, имљански парох. Свештеник Сибинчић је ученике упознао са историјатом цркве Светог Кнеза Лазара која је подигнута после посљедњег братоубилачког рата. Братство храма је угостило ученике трпезом љубави.

Око 17:00 часова кренуло се назад за Фочу. У Фочу су ученици стигли око 23:00 часа. Путовање је протекло у најбољем реду, без икаквих проблема. Ученици су се примјерно понашали и били образац будућих пастира и учитеља наше Цркве. Овом приликом желимо да се захвалимо свима који су се потрудили око организације овог поклоничког путовања. Нарочиту захвалност дугујемо Његовом Високопреосвештенству Митрополиту дабробосанском Господину Г. Хризостому који је дао благослов за ово путовање, затим епархијама бањалучкој и славонској и Његовим Преосвештенствима Епископима бањалучком Господину Г. Јефрему и славонском Господину Г. Јовану који су дали благослов да будемо гости његових епархија. Такође, захваљујемо се браћи свештеницима из Козарске Дубице, Слободану Малиновићу, Воји Доцићу, Саши Тошановићу, игуману Сергију из манастира Моштаница, затим сестринству манастира Јасеновац на челу са игуманијом мати Серафимом. Захваљујемо се братству храма Христа Спаситеља, посебно оцу и брату Миодрагу Копањи који је дочекао ученике и био домаћин током боравка ученика у Бања Луци.

Ректор Богословије протојереј-ставрофор Љубомир Пријовић пригодним иконама Светог Петра Дабробосанског и Светог Свештеномученика Момчила Челебићког даривао је цркве и свештенство у знак захвалности.

  Жељко Јандрић и јереј Ранко Ковач