Недјеља 22. по Духовима
У недјељу 22. по Духовима, у храму Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабро-босанског, служена је света литургија, коју је служио јереј Љубомир Пријовић, в. д. ректора богословије. У оквиру практичне наставе из Омилитике, под руководствома професора јереја Милоша Јањића, ученик петог разреда Никола Церовина произнио је бесједу.
Бесједа:
У име Оца и Сина и Светога Духа
Драги моји , Јеванђелска прича коју данас чусмо, износи пред нас једну велику истину, колико је велика утолико је и страшна и сви морамо стати и добро се замислити над њом. То је истина вјечне Божије правде и страшног суда над нама људима. Као и свака Јеванђлска прича тако и ова може се пренијети на дух овога времена. Колико је само међу нама браћо и сестре богаташа од чије се само једне скупоцијене вечере, или узалуд купљене беспотребне ствари може нахранити стотинама гладних. Овај живот који, смо добили на дар од Бога је један малени трептај ока у односу на вјечност. Ни најслађи тијелесни ужитак, нити највеће материјално богатство овога пролазнога свијета не може се поредити са радошћу и љепотом само једног трена живота у Царству Небеском. Такође и највеће муке и патње овога пролазнога вијека мале су за вјечне муке геене огњене. У животу све буде и прође, само душа која иде на Суд пред Праведног судију живи вјечно, да је ту велику истину знао богаташ из данашње приче, искористио би своје богатсво на спасење, а не на осуду своје душе. Са друге стране сиромах, коме је послато страдање, мора се осјетити не осуђеним и презреним, него посјећеним и траженим. За сваку гнојну рану и сваки бол који је преживио у земаљском животу са вјером у Господа, надом у спасење и љубављу према ближњем, Лазар је стоструко награђен, вјечном насладом у Авраамовом наручију. Вољена браћо и сестре увијек се морамо трудити да се овдје на земљи богатимо живим Богом, а не пролазном материјом. Посједовати материјална добра, није лоше и није супростављено спасењу, ако се она користе на прави начин, богаташа на вјечне муке није осудило то што је имао богатство, него то што није имао љубави према брату своме. А ко каже да воли Бога, а не воли било ког човјека на земљи лажов је и лицемјер. Зато браћо и сестре добро се замислимо над овом данашњом Јеванђеоском причом и испитајмо дјела своја у овом пролазном животу, док још имамо времена! Волимо једни друге, радујмо се сваком дану од Бога датом , праштајмо једни другима, моломо се једни за друге! Заборавимо све што је било и окренимо се ономе што ће бити, како би са праведним Лазаром ублажили овоземаљске муке у вјечним и неисцрпним радостима Царства, Оца и Сина и Светога Духа Амин!
Божо Лујић, ученик 5. разреда